Tri kocke secera

Toliko labilnih,krhkih ili prosto glupih ljudi a opet tako dosta i jakih,stabilnih,mocnih i pametnih ljudi..

A jedna stvar nas ujedinjuje i sjedinjuje  .

Ljubav.

Svi smo isto kada se zaljubimo.

Tu niko nije mocniji,pametniji,zreliji...

Svi smo kao drogirani ,zaostali,nezreli degeni.

Emocije kose sve...Nema tu leka,borbe,opiranja..

Njihovi smo.

Napadnu nas,pokore i vise nismo svoji.

Ljubav iz nas vadi i otkriva nam nesto za sta nismo ni znali da posedujemo.

Nekada je to kovceg sa blagom a nekada je to i pandorina kutija.

Ja mislim da se u meni kriju obe stvari jer svasta ja sa sobom nosim.

Lepo je deliti , pitanje je bez cega se moze.

I sta sa nekim vredi podeliti.

Jer nesto sta je u nama ,nesto sto je deo nas nije lako ostati bez istog ,mozda ne znamo da funkcionisemo tako.

A mozda je i oslobadjanje demona ...

Mada smatram i tvrdim da je dobro imati i andjele i demone.

Odoh predaleko od sustine...

Npr.povredi nas ljubav.

To je najteze podneti od bilo kakve bolesti,nesrece ili bilo cega strasnog i teskog.

Sa svim i svacim se covek izbori ali ta praznina i bol ,nemoc,nemanje kontrole ,to ubija...

Biti povredjen a nositi emociju sa sobom je tako gorak osecaj.

Taj neprestani podsetnik na to da smo nesrecni ,boli ,nervira,zulja kao kamencic u cipeli.

A ne mozes ga izvuci i nastaviti dalje,jednostavno ne mozes.

Nego moras da cutis,da koracas dalje i da se naviknes na to.

I eto dzaba sve na ovom svetu kada nista ne mozemo preduzeti jer jednom savladan i pokoren covek vise nije slobodan covek.

Ja sam rob svojih emocija a i svi vi ste.