Mi smo znali
Koliko smo nemoguci
Mi smo znali da nas put
Poplocan nije
Mi smo znali da cutanje
Je zlato
Mi smo znali da je
Tajna nasa istina
Mi smo znali da
Vise nista nece biti isto
Mi smo sve znali
Ali smo se emocijama dali
I
Niko nije dobio ono sta zeli
Toliko labilnih,krhkih ili prosto glupih ljudi a opet tako dosta i jakih,stabilnih,mocnih i pametnih ljudi..
A jedna stvar nas ujedinjuje i sjedinjuje .
Ljubav.
Svi smo isto kada se zaljubimo.
Tu niko nije mocniji,pametniji,zreliji...
Svi smo kao drogirani ,zaostali,nezreli degeni.
Emocije kose sve...Nema tu leka,borbe,opiranja..
Njihovi smo.
Napadnu nas,pokore i vise nismo svoji.
Ljubav iz nas vadi i otkriva nam nesto za sta nismo ni znali da posedujemo.
Nekada je to kovceg sa blagom a nekada je to i pandorina kutija.
Ja mislim da se u meni kriju obe stvari jer svasta ja sa sobom nosim.
Lepo je deliti , pitanje je bez cega se moze.
I sta sa nekim vredi podeliti.
Jer nesto sta je u nama ,nesto sto je deo nas nije lako ostati bez istog ,mozda ne znamo da funkcionisemo tako.
A mozda je i oslobadjanje demona ...
Mada smatram i tvrdim da je dobro imati i andjele i demone.
Odoh predaleko od sustine...
Npr.povredi nas ljubav.
To je najteze podneti od bilo kakve bolesti,nesrece ili bilo cega strasnog i teskog.
Sa svim i svacim se covek izbori ali ta praznina i bol ,nemoc,nemanje kontrole ,to ubija...
Biti povredjen a nositi emociju sa sobom je tako gorak osecaj.
Taj neprestani podsetnik na to da smo nesrecni ,boli ,nervira,zulja kao kamencic u cipeli.
A ne mozes ga izvuci i nastaviti dalje,jednostavno ne mozes.
Nego moras da cutis,da koracas dalje i da se naviknes na to.
I eto dzaba sve na ovom svetu kada nista ne mozemo preduzeti jer jednom savladan i pokoren covek vise nije slobodan covek.
Ja sam rob svojih emocija a i svi vi ste.
Powered by blog.rs
